razno
20 Jan, 2009
Uticaj ekonomske krize u EU
Autor zeca 23:52 | Permalink Permalink | Comments Komentari (2) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Evropska centralna banka smanjila je osnovnu kamatnu stopu za pola poena i spustila je na dva odsto, zbog sve veće bojazni od duboke recesije.

Analitičari su očekivali takvu odluku upravnog saveta Evropske centralne banke, kako bi se dao podsticaj ekonomijama 16 članica evrozone.

Troškovi pozajmljivanja novca od Centralne banke vraćeni su na najniži nivo, kakav je postojao u periodu od juna 2003. do decembra 2005. godine.

Mnogi političari zemalja evrozone pozivali su Centralnu banku da smanji kamate još više od sadašnjeg nivoa, kao što su učinile centralne banke nekoliko zemalja.

Američke Federalne rezerve i Banka Japana spustile su svoju osnovnu kamatu na nulu, dok je Banka Engleske prošle sedmice smanjila svoju kamatnu stopu na 1,5 odsto, što je najmanje u njenoj tristogodišnjoj istoriji.

Evrozona je ušla u recesiju prošle godine, a ekonomski indikatori pokazuju da će opadanje privredne aktivnosti trajati i tokom većeg dela 2009. godine.

Inflacija u evrozoni prošle godine je pala na 1,6 odsto, što je manje od prognoze Evropske centralne banke od nešto manje od dva odsto.

Industrijski proizvod u novembru je "pao" za 1,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, čime je godišnji pad dostigao 7,7 odsto, što je najviše od kada agencija "Eurostat" beleži podatke od 1990. godine.

20 Jan, 2009
Kurs dinara
Autor zeca 23:49 | Permalink Permalink | Comments Komentari (2) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Narodna banka Srbije (NBS) intervenisala je u sredu 14og januara na međubankrskom tržištu deviza prodajom 18,5 miliona evra, što je za 6,6 miliona više nego prethodnog dana, rečeno je u NBS.

Indikativni kurs dinara za četvrtak iznosi 92,5613 dinara za evro, što je za 0,5245 dinara više u odnosu na zvanični srednji kurs koji je važio u sredu.

NBS je na međubankarskom tržištu u ponedeljak prodala tri, a u utorak 11,9 miliona evra, po čemu se može zaključiti da svakim danom raste potražnja banaka za devizama.

Dinar je u petak, 9. januara, postigao rekordno nisku vrednost, pošto je zvanični srednji kurs evra tada bio 94,3878 dinara. U prošloj godini dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra, kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.

20 Jan, 2009
Posledice krize u SAD
Autor zeca 19:26 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

U SAD je u 2008. godini, prema podacima američkog ministarstva rada, ukinuto ukupno 2,6 miliona radnih mesta, što je najviše od 1945. godine, pri čemu je sve dublja ekonomska kriza prinudila firme da samo tokom decembra zatvore čak 524.000 radnih mesta. Pri tom je stopa nezaposlenosti u toj zemlji u decembru porasla na 7,2 odsto radne snage, što je najviši nivo od januara 1993. godine, dok su pre desetak godina, u vreme ekonomskog buma, američke firme svakog meseca zapošljavale 200.000 novih radnika.

Analitičari su ranije prognozirali da će se stopa nezaposlenosti povećati "samo" na sedam odsto, sa novembarskih 6,8 odsto.

Ekonomista "Konferens borda" Ged Levanon je u svojoj analizi konstatovao da je tokom 2008. ukupan broj radnih mesta u SAD, u svim oblastima osim poljoprivrede, smanjen za 2,5 miliona. Levanon je dodao da najnovija istraživanja nagoveštavaju da će se broj radnih mesta smanjiti ove godine za još dva miliona. Rezultati ovog istraživanja signaliziraju, prema njegovim rečima, da će se situacija na američkom tržištu rada i nadalje pogoršavati.

20 Jan, 2009
Uzroci ekonomske krize
Autor zeca 19:07 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Američka hipotekarna kriza, nastala 2007. godine, koja je u 2008. narasla u svetsku finansijsku krizu, ove godine će prerasti u globalnu recesiju. Posledice su ogromne, a sama suština zbog čega su se svetske finansije zaljuljale ostala je nejasna. Bankar Vladimir Čupić smatra da je sve posledica potpune promene načina regulacije finansijskog sistema u SAD ili bolje reći njegovom deregulacijom, dok profesor Boško Živković ocenjuje da je teško reći da li je kriza izazvana nedostatkom regulacije ili pogrešnom regulacijom finansijskih tržišta.

- Na pojedinim delovima tržišta kao što su hipotekarni krediti ili finansijski derivati postojao je regulatorni haos, gde je više regulatornih tela bilo zaduženo za iste stvari. Oni su se međusobno sukobljavali, prebacivali probleme jedni drugima ili su njihove norme pristrasne. Mi stalno pričamo da regulatorna tela treba da budu nezavisna od vlade, ali pokazalo se da je još opasnija njihova zavisnost od tržišnih igrača, za šta je primer sekjuritizacija hipotekarnih kredita - ističe Živković.

Američka centralna banka, odnosno Federalne rezerve (Fed), ne kontroliše kome je i zašto neka banka dala kredit, kaže Čupić. Na kreditima se razvio čitav niz proizvoda, poput derivata, opcija i drugih izvedenih instrumenata, koji ne samo da nisu bili pod kontrolom, već nisu bili ili su problematično evidentirani. U takvim uslovima "prirodno" je da se došlo do drugorazrednih hipotekarnih obveznica, koje se završilo brodolomom tržišta, koji je pogodio i ostatak sveta.

Recesija koju sada trpe svetski privredni džinovi je dakle počela od običnog stambenog ili hipotekarnog kredita, koji su banke odobravale građanima. Banke su pratile svoje portfelje ovih kredita i ustanovile da je nenaplativost tek nekoliko promila ili možda jedan, dva procenta. Na osnovu stabilnog mesečnog priliva po tim kreditima i po hipotekama, emitovane su obveznice. Obveznice su kupile druge banke, zatim na tome emitovale svoje obveznice i tako je rizik piramidalno raspoređen na svetskom nivou.

Iako su sada u igri globalni igrači, greška ostaje na prvom koraku, jer su krediti deljeni bez mnogo vođenja računa o visini dohotka onog koji se zadužuje. Na primer, čovek dobije kredit od 70.000 evra i kupi kuću. Za godinu dana cena nekretnina skoči, pa hipoteka vredi 200.000 evra. Klijent ode u banku i traži keš kredit na osnovu veće hipoteke. Sledeće godine, nekretnine vrede još više, pa banke jure klijente da im daju još kredita, a hipotekarni balon raste. I tako se dođe do toga da se pozajmljivanje novca zasniva na stalnom rastu cena nekretnina ili barem na zadržavanju iste cene.

U jednom trenutku, međutim, mesečna rata za sve te kredite dostigne 1.000 evra, a plata iznosi 1.500 evra. Klijent više ne može da plaća rate i odluči da proda kuću. Kada se na isti potez odluči dovoljan broj ljudi, tržište shvata da je balon prenaduvan. Cene vrtoglavo kreću nadole, jer se i ljudi koji su nameravali da kupe kuću uzdržavaju, očekujući pojeftinjenje. Banke se sada nalaze u situaciji da su dale kredite od 100.000 evra, za nešto čija hipoteka sada vredi 70.000 evra, pa traže da klijent doplati. Klijent nema novca, pa banke kreću da naplaćuju hipoteke i tržište puca.

Istovremeno, ni oni koji su sekjuritzovali i emitovali obveznice više nemaju stabilan priliv od kamata i glavnica na kredite i svi u lancu kupaca i prodavaca obveznica gube prihode. Ceo sistem se obrušava, jer je bio zasnovan na nerealnim pretpostavkama - da vrednost nečega stalno može da raste.

 

Kalendar
« Januar 2009 »
Po Ut Sr Če Pe Su Ne
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31  
Pretraži
Najnovije...
Kategorije
Arhiva
Linkovi
  • Generalna
Meni